U okviru 35. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji održanom u Beogradu od 1 – 3 juna 2022, Beo Čista Energija d.o.o je učestvovala na okruglom stolu na temu „Savremeni postupci termičkog tretmana otpada“, dok je za učesnike Kongresa organizovan obilazak Centra za upravljanje otpadom u Vinči i predstavljanje svih postrojenja za tretman otpada koji će omogućiti da se beogradskim komunalnim otpadom upravlja na savremen način kojim se štiti životna sredina.
Na okruglom stolu je između ostalih učesnika, govorio Vladimir Milovanović, direktor Beo Čiste Energije, koji je predstavio projekat i predstavio prednosti energetskog iskorišćenja komunalnog otpada u elektrani čija gradnja je u završnoj fazi.
Na temu preduslova za efikasan i kvalitetan rad EfW postrojenja (Elektrane na otpad), Milovanović je naveo da rad elektrane zavisi od mnogo faktora, počev od karakterizacije otpada koji se koristi za sagorevanje, do parametra procesa sagorevanja, efikasnog prečišćavanja dimnih gasova i tretmana, kao i odlaganja produkata sagorevanja.
„Jedan od najvažnijih preduslova je da su iz komunalnog otpada prethodno izdvojene komponente koje se mogu ponovo iskorišćavati, kao što su metalni otpad, staklo, opasan otpad iz domaćinstava (baterije, boje, pesticidi i slično) i građevinski šut i otpad od rušenja. Istovar komunalnog otpada vrši se direktno u tzv. bunker otpada u sklopu EfW postrojenja, odakle se pomoću krana doprema do tzv. Martinove rešetke.“ – rekao je Milovanović.
On je dodao da je u elektrani na otpad predviđen termički tretman 340.000 tona čvrstog komunalnog otpada godišnje, poreklom sa teritorije 15 opština grada Beograda.
„Pri maksimalnom iskorišćenju raspoloživog kapaciteta tretmana od 43,6 t/h otpada sa prosečnom kalorijskom vrednosti od 8,5 MJ/kg biće omogućena proizvodnja 30,24 MWel i 56,50 MWth energije. Proizvedena električna energija (139 GWhel) biće isporučena EMS-u preko 110kV dalekovoda i trafostanice Beograd 20 potrošačima, dok će toplotna energija (253 GWhth) biti isporučena JKP Beogradske elektrane preko daljinskog toplovodnog sistema grejanja koji povezuje EfW Vinča i toplanu “Konjarnik” i dalje beogradskim domaćinstvima.“ – objasnio je Milovanović.
Milovanović je na pitanje o osnovnim tehnološkim rešenjima koja su primenjena u delu prečišćavanja dimnih gasova, naveo da je EfW postrojenje opremljeno sistemom za prečišćavanje dimnih gasova od sagorevanja primenom SECOLABTM tehnološkog procesa.
„Sistem za prečišćavanje dimnih gasova omogućava smanjenje koncentracije štetnih materija u dimnim gasovima koji se ispuštaju u atmosferu do nivoa propisanim zahtevima revidirane Direktive EU o industrijskim emisijama koja je stupila na snagu 2019 godine. Na elektrani na otpad u Vinči primenjena su najbolja dostupna tehnološka rešenja, dok će se mnogi parametri procesa koji se odvijaju u postrojenju kontinualno pratiti i optimizovati, a emisije štetnih gasova kontrolisati pomoću sistema senzora koji će biti ugrađeni na dimnjaku elektrane. Ovakav sistem odabran je da bi se ispunili zahtevi standarda i smanjile granične vrednosti dozvoljenih emisija štetnih materija propisane Direktivom EU.“ – dodao je on.
Milovanović je napomenuo da je odlaganje komunalnog otpada na deponiji tokom proteklih 45 godina, prema današnjim standardima, vršeno na neodgovarajući način te da su negativne posledice višestruke.
„Stara deponija je uticala na povećanje aero zagađenja u Beogradu usled slobodnog isticanja deponijskih gasova (pretežno metana), kao posledica razgradnje organskog otpada, dok su zagađene procedne vode slobodno i nekontrolisano oticale prema reci Dunav. Kada se ovome dodaju posledice čestih manjih i većih požara u telu i na površinama deponije kada su se dešavale emisije veoma štetnih gasova kao posledica nepotpunog sagorevanja otpada u kraćim periodima i neadekvatno odlaganje komunalnog otpada, jasno se zaključuje je reč o velikom izvoru zagađenja.“ – rekao je Milovanović.
Milovanović je istakao da će se realizacijom projekta Javno-Privatnog Partnerstva između grada Beograda i Beo Čiste Energije d.o.o., društva specijalne namene čiji su akcionari japanska korporacija Itochu, francuska Veolia i Marguerite evropski investicioni fond, desiti osetno smanjenje uticaja deponije u Vinči na životnu sredinu.
„Komunalni otpad se već odlaže na novu sanitarnu deponiju koja je geo sintetičkim materijalima izolovana od okoline, redovno se vrši sabijanje i prekrivanje odloženog otpada, dok se procedne vode sistemom cevovoda dovode do postrojenja za prečišćavanje tako da prečišćena voda Ošljanskim potokom otiče do reke Dunav. Kada bude završena izgradnja elektrane na otpad i 2/3 beogradskog komunalnog otpada bude korišćeno za proizvodnju energije, a 1/3 odlagana na sanitarnu deponiju i kada bude izvršena sanacija i rekultivacija stare deponije i njeno prekrivanje geo sintetičkim materijalom koji će sprečiti prodor vode u telo deponije i isticanje deponijskog gasa, efekti poboljšanja životne sredine u Beogradu postaće primetni i merljivi. Ovi višestruko pozitivni efekti projekta JPP će doprineti ostvarenju 7 ciljeva održivog razvoja definisanih od strane Ujedinjenih Nacija i ostvariti ukupnu redukciju emisije CO2 u vrednosti od 250,000 tona CO2eq tokom godine.“ – zaključio je Milovanović.
On je dodao i to da će uz aktivnosti Grada Beograda na poboljšanju infrastrukture za upravljanje otpadom, efikasnija organizacija primarne separacije otpada i perspektivno povećanje stopa ponovnog iskorišćenja određenih komponenti komunalnog otpada, projekat u Vinči značajno doprineti da se prestonica Srbije svrsta u red glavnih gradova evropskih država koje nastoje da realizuju ciljeve cirkularne ekonomije i održivog razvoja po najvišim evropskim standardima.
