Olivier Beht, visoki funkcioner Vlade Republike Francuske, ministar spoljne trgovine, u društvu ambasadora Francuske Pjera Košara, Sare Pavkov državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine i predstavnika Beo Čiste Energije, obišao je postrojenja u okviru Centra za upravljanje otpadom u Vinči.
Grad Beograd i konzorcijum koji čine francuska grupa Veolia, japanska Itochu Corporation i panevropski Marguerite fond udružili su se sa vodećim finansijskim institucijama (EBRD, IFC i OeEB) radi realizacije projekta JPP. Beo Čista Energija je 2021. godine počela da pruža usluge odlaganja komunalnog otpada na novim deponijama i da obrađuje otpad od građenja i rušenja, a od 2022. godine procedne vode se prečišćavaju pre ispuštanja u Dunav. Do kraja 2023. godine Beo Čista Energija će proširiti svoje usluge i početi termički tretman komunalnog otpada, i iskorišćenje prikupljenog deponijskog gasa u cilju početka proizvodnje obnovljive, „zelene“, energije, ali i započeti izvođenje radova na stabilizaciji i sanaciji stare deponije.
Ovom prilikom g. Olivier Beht, ministar spoljne trgovine Francuske je izjavio:
Privredna saradnja Francuske i Srbije je izuzetno dobra, u Srbiji radi mnogo francuskih kompanija, ali imamo nameru da nastavimo saradnju. Ovo je projekat prvog reda, izuzetno važan za srpsku privredu, srpske građane, grad Beograd i životnu sredinu. U kompleksu deponije prerađuje se otpad iz domaćinstava. Ovako se štiti i životna sredina, ali i Dunav jer sada prečišćena voda iz deponije odlazi u reku. Ovo je izuzetno važan korak za za energetsku tranziciju i nešto najbolje što smo mogli da vidimo iz saradnje Francuske i Srbije na dobrobit građana Srbije, ali i planete
Direktor Beo Čiste Enerije, g. Filip Til je izjavio sledeće:
Krajem novembra ovo postrojenje predati operatoru koji će njime upravljati u periodu od 25 godina. Postoji potreba da se nastavi sa sličnim programima kako u Beogradu tako i u Srbiji,jer mi smo samo prošle godine na deponiji prihvatili više od 600.000 tona otpada. Trebalo bi da se poveća stopa reciklaže, smanji proizvodnja otpada, a da se ono što dođe kod nas – tretira. Zahvaljujući ovom projektu i optimizaciji, naknada za domaćinstva biće manja od jedan odsto prihoda koje domaćinstvo ima. Kada se ovo uporedi sa drugim zemljama u regionu i Zapadnoj Evropi, gde su slične tehnologije, i u obzir uzme šta je sve urađeno, uspeli smo da ta naknada bude što niža.
Projekat JPP u Vinči je prvi projekat ovog tipa u Srbiji i prepoznat je kao projekat srpsko-japansko-francuske saradnje koji je omogućio da Beograd ne bude više na svetskom spisku glavnih gradova koji nesanitarno odlažu komunalni otpad.
Završetkom radova na izvođenju, grad Beograd biće prepoznat kao grad sa najsavremenijim integrisanim pristupom upravljanja i ponovnog iskorišćenja otpada, i značajno će doprineti unapređenju životne sredine u Beogradu smanjenjem emisije gasova staklene bašte od 210.000 tona ek-CO2.
